logo

Zoran Andrić - slikar

Srbija - 14 000 Valjevo

Сликар Зоран Aндрић, рођен 1960. у Ваљеву у Србији, ликовно се изражава од раног детињства.
Ликовно се васпитава у новосадској уметничкој школи 1974 – 1978.
Посећује Лувр и Музеј импресиониста у Паризу 1981.
Излаже своје цртеже и слике од 1979. на заједничким и самосталним изложбама а од 1992. има и сталне поставке у својој Сликарској радионици „Вишња“ у Ваљеву.
Од 2003. учествује по позиву на ликовним колонијама у земљи и иностранству.
Редован је члан УЛУС-а.
Самостално је излагао 23 пута у земљи и иностранству и на око 30 заједничких изложби у Београду, Новом Саду, Марибору, Земуну, Новом Пазару, Подгорици, Горњем Милановцу, Шапцу итд.
Слике му одлазе у многе приватне колекције широм света, у Народни музеј у Београду (1996.), Музеј Војводине у Новом Саду (2006.), Парламент Аустије у Бечу (2012.)

Од 1996. историчар уметности, председник Југословенске секције Међународног удружења ликовних критичара (AICA), Проф. др Катарина Амброзић, поставља и отвара три његове самосталне изложбе и за Народни музеј у Београду са самосталне изложбе у Београду 1996., предлаже два акварела – „Vodenica“ i „Vilin konjic“ у каталогу 1999. пише:

ЕТИДЕ ЗА ЗАВИЧАЈНИ ПЕЈЗАЖ

Од ране младости Зоран Андрић упире задивљен поглед у предео са воденицом на реци Градац код Ваљева. То је почетак генезе увек истог, а увек различитог мотива уметниковог завичајног пејзажа.
Из тог континуираног ликовног дијалога, сатканог од светла и боје што се преламају кроз бљесак речних огледала, развија се међуоднос природе и сопственог уметниковог бића. Пледирајући у односу природа – уметник за апсолутну независност сликареве визије, експресионистички темперамент уметника уобличио је ликовни доживљај као вид асоцијативне лирске апстракције чије су варијације бескрајне.
На том путу: од подстицаја до доживљаја, од доживљаја до ликовног остварења визије, траје дуга и упорна елаборација знаног мотива уз трагалачку радозналост у испитивању могућности које сликару пружају различити медији и њихове технике. Тако су настајале многе слике у техници: цртежа, пастела, уља и акварела у част само једног предела. Ова Андрићева велика тема, од генетског је значаја за цео његов опус, а њена реализација, посматрана из ликовног и естетског аспекта изузетна је појава у нашој савременој уметности.
Као гост Руског дома у Београду, Андрић приказује серију ових дана насталих акварела, у својој омиљеној техници у којој је неоспорно један од најбољих мајстора у нас. Акварели овог периода саткани су од апстрактно бојене прозрачности у којима хроматски односи хармоније и контраста стварају интимне поетске звуке, а поседују свој унутарњи ритам који благо динамизује површину слике, те она сугерише непрестано тихо кретање. Нове слике указују на спиритуализовану снагу поетске имагинације, што рађа дела као самосвојне творевине, па им је пројекција немерљива и неограничена. Уз то увек осетан сензибилитет лирског набоја прожима и ове Андрићеве слике.
Отуда је дијалог са гледаоцем ненаметљив и суптилан, али Андрићево дело се не отвара на површан осврт. Оно тражи пажњу, поверење и дуже посматрање – и тада слика, често невеликих димензија узвраћа гледаоцу слојевитошћу лепоте чистог сликарства.

Самосталне изложбе:

1982. Галерија Омладинског центра, Ваљево
1983. Матична библиотека, Ваљево
1995. Галерија „34“, Ваљево
1996. Галерија НУБС, Београд
1997. Галерија Народног музеја, Ваљево
1999. Галерија Руског дома, Београд
2004. Галерија „34“, Ваљево
2005. Галерија Стари град, Котор
2006. Галерија Музеја Војводине, Нови Сад
2006. Галерија „Атријум“, Библиотека града, Београд
2007. Галерија „Енергопројект“, Београд
2007. Галерија Културног центра, Лајковац
2007. Галерија Народног музеја, Ваљево
2008. Галерија Културног центра, Котор
2009. Галерија Градске управе, Ваљево
2009. Галерија Дипломатског клуба, Београд
2009. Галерија „Атријум“, Библиотека града, Београд
2010. Галерија „34“, Ваљево
2010. Галерија Кућа Ђуре Јакшића, Скадарлија, Београд
2010. Галерија „34“, Ваљево
2011. Галерија Културног центра Јермасоје, Лимасол, Кипар
2012. Парламент Аустрије, Беч
2014. „Гранд“ хотел, Ваљево

Признања:
1997. Специјално признање за акварел „Плавост“, III Бијенале Акварела Југославије, Галерија „Стара капетанија“, Земун
1998. Награда за најбољу технику, Такмичење у брзом сликању за уље „Кроз време“ у организацији Амбасаде Шпаније, Калемегдан, Београд
2007. III награда за цртеж „Без назива“, „Београд 2007.“, Галерија НУБС, Београд
АТЕЉЕ: Зоран Андрић у Србији у Ваљеву – ул. „Синђелића“, наспрам куће бр. 2, телефони: 064 32 36 152; 064 52 33 775, е-mail: andriczoran@ymail.com


Nema rezultata.
logo
Fotografija 1
(6.29 KB)
logo
Fotografija 2
(6.44 KB)
logo
Fotografija 3
(5.6 KB)
logo
Fotografija 4
(4.44 KB)
logo
Fotografija 5
(6.29 KB)
logo
Fotografija 6
(6.08 KB)
logo
Fotografija 7
(7.08 KB)
logo
Fotografija 8
(7.66 KB)
logo
Fotografija 9
(7.08 KB)