Poslovno - Društvena Mreža

*Страдалим војницима на Кошарама*

ДУХОВИ СА КОШАРА  

Језовит небни усуд пада над Кошарама,И провалија рата одшкрину шкрипом врата,Дан је од тада гротло, а ноћ сабласна драма,У којој чељуст смрти војничка чела хвата!…  

Шуме, путељке, брда, мирис барута проже,Птице су одвећ крхке пресвиснуле од страха,Милану хитри гелер зари се подно коже,А живот очас поста прегршт патње и праха!

Зоран је десну руку придржавао левом,Из откинуте шаке крв је бризгала млазом. Полумртав се штити задњим рафалним севом,

Вукући троме ноге непрегазивом стазом!

И би тишина, смирај… Само аветске сене,Лебделе су у бесу ждерући мртва тела.На стотине војника усред крваве пене, Која им је стомаке нагризала и јела!

И потом јато душа занебљених војника,Узлете лакокрило над црним Кошарама,Понегде чу се јека, плотун и ехо крика,А под душама оста тек непрегледна јама!

Данас, прођеш ли кришом крај карауле пусте,Чућеш посебно ноћу кад свет спокојно спава:„Мртву стражу држимо“! – Ледна уста изусте,

А душе прошапућу: „Младост прекрила трава“!