Poslovno - Društvena Mreža

Matična biblioteka "Ljubomir Nenadović" je najstarija ustanova iz oblasti kulture u Valjevu. Osnovana je krajem 1868. godine kao Čitaonica

valjevska i odmah na svom početku imala je veoma živu kulturnu i prosvetnu aktivnost. Po knjižnom fondu, broju prenumeranata, kulturnim programima i broju listova na koje je bila pretplaćena, to je bila treća po značaju i veličini čitaonica u tadašnjoj Srbiji, odmah posle Beogradskog čitališta i Beogradske građanske kasine. Širenje prosvete i kulture čitaonica je, osim pozajmjlivanjem knjiga i listova na čitanje, postizala organizovanjem brojnih "beseda", sela, zabava, pozorišnih predstava i drugih programa u svojim prostorijama. U isto vreme, čitaonica je bila mesto gde su započete brojne inicijative i rodile se ideje za značajna pregnuća u kulturnom, prosvetnom i privrednom razvoju grada.

Nažalost, aktivnost čitaonice prekinuta je 1878. godine zbog Srpsko-bugarskog rata i obnovljena je tek 1907. godine osnivanjem Građanske čitaonice u Valjevu, koja je bila smeštena u prostorijama nove, tek otvorene velelepne zgrade Valjevske gimnazije.

Zna se da je čitaonica imala fond od preko dve hiljade knjiga i da je bila pretplaćena na 51 list i časopis iz desetak zemalja širom sveta, što nadmašuje sadašnji njen standard u tom pogledu. Poznato je, takođe da je i tada imala veoma razvijenu kulturnu i prosvetnu delatnost, a poseban kuriozitet iz sadašnje vizure predstavlja podatak da je u njoj bibliotekar jedno vreme bio i naš poznati pesnik Sima Pandurović, za vreme svojeg kratkog službovanja u Valjevu, odnosno Valjevskoj gimnaziji. Nažalost, i ovo egzistiranje valjevske biblioteke, bilo je kratkog veka i prekinuto izbijanjem novog rata, ovoga puta Prvog svetskog.

Zgrada osnovne škole u kojoj je bila i Čitaonica valjevska.

Novo obnavljanje Građanske čitaonice dogodilo se tek 1932. godine, posle brojnih neuspelih inicijativa. Za desetak godina svog postojajna, do izbijanja Drugog svetskog rata, čitaonica je razvila neobično živu i raznovrsnu aktivnost i javila se kao čin kulturne prepoznatljivosti Valjeva u drugim sredinama. Vrlo brzo formiran je bogat književni fond, organizovana su učestala i dobro posećena predavanja, i književne večeri na kojima su učešća uzimali naši poznati književnici, kao na primer Crnjanski, Desanka Maksimović, Gustav Krklec i drugi. 

Najznačajnije i najplodnije razdoblje svog razvoja Biblioteka je ostvarila u periodu od obnavljanja posle Drugog svetskog rata do danas, a to je ujedno i najduži period njenog kontinuiranog postojanja - skoro 60 godina. Njeni knjižni fondovi dostigli su brojku od 160.000 knjiga i oko 30.000 svezaka listova i časopisa. Ona danas zadovoljava vrlo širok dijapazon potreba u odnosu na građanstvo, ali i obrazovanje, kulturu, privredu i ukupan razvoj grada i okoline. Biblioteka ima veoma razvijenu kulturnu i izdavačku delatnost, a odlikuje se i dobrom zavičajnom zbirkom i jedinstvenom Mrežom seoskih ogranaka - najvećom u Srbiji, sa preko 40 malih biblioteka. Najveći problem Biblioteke je nedovoljan i neadekvatan prostor u kome je smeštena, ali se i tu očekuju skora poboljšanja.

Ljubomir Nenadović

Vojvode Mišića 35 tel/fax 014/ 291-121

e-mail: vabibli@yahoo.com

http://www.maticnabiblioteka-va.org.rs